Наша „Незаборавна путовања“ на часовима ликовне културе се настављају и до сада су нас одвела на многа занимљива мјеста широм свијета. У Африци смо уживали у сафарију, посматрали дивље животиње и необичан биљни свијет, пробали смо чувени ројбос чај, кренули на рафтинг ријеком Замбези и дивили се величанственим Викторијиним водопадима. Упознали смо и племе Масаи Мара и путовали кроз Кенију, Танзанију, Замбију и Зимбабве.

Наша машта нас је потом одвела у земљу древних фараона – Египат. Тамо смо се, попут правих археолога упустили у потрагу за фараоновим благом, откривали тајне краљевских гробница и мумија, правили папирус и сазнали много занимљивости које ће нам користити и на часовима историје. Путовање смо наставили посјетом манастиру Свете Катарине, једном од најстаријих хришћанских манастира на свијету. Обновили смо знање из вјеронауке и присјетили се библијских прича о Мојсију, Несагоривој купини и Златном телету, као и предања о Светом Сави који је, према традицији, боравио у овом манастиру 1234. године.
А онда нам је наше путовање донијело и један посебан сусрет. Угостили смо Џејмса Хиларија Онека из Уганде, који се љубазно одазвао нашем позиву и био гост на једном од наших часова. Причао нам је о животу у овој занимљивој афричкој земљи, њеним природним љепотама и свом животу у Бањалуци, граду који је одабрао за свој нови дом.
Имали смо безброј питања! Занимало нас је шта се у Уганди једе, какве су њихове прехрамбене навике и да ли се Џејмсу допада наша храна. Будући да одлично говори наш језик, жељели смо да сазнамо и колико му је времена било потребно да га научи. Открио нам је да се у Уганди говори велики број језика – готово педесетак! Причали смо о љепотама Викторијиног језера и чаробној афричкој природи, али и о његовом првом сусрету са снијегом у нашим крајевима. Признао нам је да је то за њега било прилично „хладно“ искуство!
Џејмс нам је својим причама приближио далеку Уганду на тако живописан начин да смо сви пожелели да једног дана заиста отпутујемо тамо и својим очима видимо све оно о чему нам је говорио. Један час је био премало за сва наша питања и радозналост, али се искрено надамо да ће нас Џејмс поново посјетити.
Уживали смо у дружењу с њим, а са овог сусрета понијели смо много више од нових знања и занимљивих прича – стекли смо још једног пријатеља, из земље која нам се до тада чинила тако далеком. Јер управо је то једна од најљепших страна „наших путовања“: откривамо свијет, упознајемо различите културе и схватамо да нас радозналост, дружење и љубазност повезују без обзира на то колико смо географски удаљени. То је некако и срце цијелог пројекта „Незаборавно путовање“— од географије, историје и умјетности до оног најљепшег што образовање може да пружи: радозналости, пријатељства и разумијевања других људи. Дјеца не уче само о свијету него га, макар на тренутак, и доживљавају на оваквим часовима.
Драги Џејмсе, хвала ти што си нам посветио своје вријеме, подијелио са нама приче о својој земљи и придружио нам се на нашем „Незаборавном путовању“! Надамо се да ћемо се поново срести и заједно кренути у неку нашу нову школску авантуру на часовима ликовне културе.


